Vežbe stabilizacije
Vežbe lumbalne stabilizacije primenjuju se u lečenju pacijenata sa segmentnom nestabilnošću i bolom u kičmi ili zglobovima, pri čijem izvođenju, pacijent zadržava neutralnu poziciju donjih leđa.
Kao posledica kičmenog bola, dolazi do nedostatka segmentne stabilizacije, narušenog posturalnog balansa i limitiranog obima pokreta. To je i suštinski razlog zašto nikada nećete rešiti svoj problem tako što ćete samo leći na terapijski sto, primiti terapiju, i popiti lek. Ciljanim vežbama stabilizacije, koje se rade u nekoliko faza, popravljaćete mišićni disbalans i povećavati debljinu mišića. Tada će i izmeštanja pršljenova biti ređa ili ih neće biti. U kasnijim fazama rehabilitacije, vežbama sa raspodelama težina sa jedne na drugu nogu, stojem na jednoj nozi, popravlja se balans, a vežbama u parteru i savijanjem, dolazi do povećavanja obima pokreta.
Savladavanje vežbi stabilizacije je kompleksan proces koji nije moguće naučiti odjednom. Pacijenti koji prođu sve faze oporavka, mogu podmladiti svoju kičmu i mišiće, vratiti ih unazad nekoliko godina ili čak deceniju, i ono najvažnije- resorbovati diskus. Sigurno ste negde čuli da se diskus ne može vratiti na svoje mesto. Ovo je tačno, ali samo delimično. Niko Vam diskus ne može vratiti na mesto, ali se on može resorbovati na mesto sam od sebe ako se otkloni primarni uzrok oboljenja, a to svakako nije oštećen diskus sam po sebi. On je samo posledica. Uzrok je mišićna slabost tj. disbalans, gde su duboki stabilizatori dosta slabiji u odnosu na površnije mišiće i na taj način uzrokuju loše statičko opterećenje usled čega se izmeštaju pršljenovi, karlica…
Već je prethodno rečeno da se snabdevanje diskusa vodom obezbeđuje difuzijom tečnosti iz susednih pršljenova. Vertikalno opterećenje diskusa u toku dana pod dejstvom težine segmenta iznad diskusa, uz delovanje tenzionih sila usled kontrakcije leđnih mišića, u znatnoj meri otežava snabdevanje diskusa vodom. Vežbe stabilizacije kod dr Kostadinovića upravo smanjuju pomenuto vertikalno opterećenje. Danas se u medicini tačno zna, koji pokret usled mišićne kontrakcije otvara međupršljenski prostor i na taj način hidrira čak i degenerativno istanjen diskus i rehabilituje ga. Sistemom kinetičkih lanaca, određeni mišići u zajedničkoj kontrakciji smanjuju intradiskalni pritisak (meren diskometrijom), daleko efikasnije i kontrolisanije u odnosu na dekompresione metode (razvlačenje na specijalnim stolovima sa vezivanjem kičme ili vrata) koje imaju vise štete nego koristi.
Disfunkcija latisimus dorsi mišića (u narodu poznatijeg kao lepeze), remeti pokušaj spajanja lopatica. Skraćeni mišići prednje pektoralne grupe (subclavius. mali grudni i seratus ant) blokiraju pokret ramenima unazad. Usled ovog nesklada, abdominalni mišići nisu aktivni i prouzrokuju samo još veći pritisak u lumbalnom delu. Uzrok diskus hernije u lumbalnom delu nije u samom pritisku na kičmeni kanal, već u razlogu zašto je do toga došlo, a to je smanjenje snage i debljine oblikusa (bočnih trbušnjaka) i ostalih dubokih stabilizatora (ključni su m. transversus abdominis i multifidus lumborum). Operacije diskusa iz ovog razloga vrlo često ne donesu uspeh i simptomi se vrate zato što stabilizacija mišića nije ni bila postignuta. slike bočne vežba a.
Fleksori kuka usled svoje skraćenosti rezultuju polu-savijenim hodom pacijenata. Ova grupa mišića koja se pripaja u predelu prepone i ide duž noge, može biti glavni okidač za smanjenu funkciju svih mišića leđa. Vežbe koordinacije hoda od suštinske su važnosti za povratak normalne funkcije leđne muskulature.